Priča o jednoj iskri

Ima nešto u tvom oku što vidim samo ja. Drugi vide sliku, vide sve, ja samo jednu iskru u samom ćošku što se sakrila ispod kapka za mene. 

Od prvog dana, bila je samo moja. Ljubomorno sam je krila od svih. Uzvraćala je ono što si ti trebao. Pokrivala je tvoju nehajnost  i nezainterosavanost. Čuvala me. Nežno me stiskala trepavicama da se ne istrgnem i pobegnem. 

Poznajem je bolje nego tebe. Pričala je ono što si ti ćutao. Odala te. Borila se da nas sačuva, popravljala tvoje reči, nudila se nesebično da bi ispunila tišinu i popunila rupu tvojih nečinjenja.

Uvek sam te više gledala nego što sam te slušala. Nisam htela da te čujem, htela sam njoj da verujem. Ona me nikad nije lagala. Sklonio se je od mene da bi povratio svoju nadmoć, svoju masku bez izraza.

Čokoladno čudo

Ovaj kolač sam davno napravila prvi put, ali nisam stigla ranije da podelim recept. Možda će neko za Uskrs poželeti da proba nešto novo i drugačije. Namenjen je strastvenim ljubiteljima čokolade. Njegova struktrura je tako kremasta da je previše jednostavno da ga nazovem kolač i zato se odlučih da se zove Čokoladno čudo.

Sastojci:
400g crne čokolade
200 ml slatke pavlake za šlag
6 jaja
60 gr šećera
prstohvat soli
160 g maslaca
4 kašika brašna

Mera koju sam dala je za kalup koji se najčešće koristi za srneća leđa. (slika 3)

Izlet u Segedin

Trg Sečenji

Ovih dana svi čeznemo za prostorom i svežim vazduhom. U ovom globalnom zlu koje nas je snašlo, najbolje je pronaći neko malo dobro za lakše preživljavanje trenutne situacije. Ja sam ga pronašla u vremenu koje mi je dalo priliku da ponovo nešto napišem posle dužeg odsustva sa sopstvenog bloga. Gledajući neke slike videh da sam ovih dana prošle godine bila u Segedinu, prvi put. Verovatno je dosta ljudi u Segedinu bilo više puta, ali meni te bliže destinacije uvek nekako izostanu kada se planira putovanje. Sada je baš blizina bila jedan od razloga za posetu zbog čega veliki broj turističkih agencija ima u svojoj ponudi jednodnevni izlet u Segedin po vrlo povoljnim cenama. Moja preporuka je da poseta bude uz pratnju vodiča, jer o Segedinu ima dosta da se nauči.

Naš vodič se odlučio da upoznavanje Segedina počne od  zgrade sinagoge. Sagrađena je 1903. godine i druga je po veličini u Mađarskoj, a četvrta po veličini u svetu. Jevreji celog sveta supomagali njenu izgradnju. Dovoljno je da je pogledate spolja  pa da vas opčini lepotom. Zbog svoje izuzetne akustike u njoj se često izvode koncerti klasične muzike. Nažalost, nismo mogli da je obiđemo iznutra jer sinagoge ne rade subotom. Imajte u vidu ovu činjenicu ako se odlučite za njen obilazak.

Burek sa sirom

Ovaj burek je sličan bureku koji možete kupiti u pekari. Rekla bih da je razlika u masnoći. Mi porodično volimo ovaj domaći koji je manje mastan od pekarskog. Može se praviti sa uljem ili svinjskom mašću. Prednost dajem svinjskoj masti ali i sa uljem je jednako dobar. Prvobitni recept je bio sa uljem ali sam na nagovor školske drugarice probala sa mašću i tako se odlučila za ovu verziju.

Sastojci:

1/2 kg. kora za pitu
2 dl. vode
1 dobro puna kašika svinjske masti (ili 1 dl. ulja)
1 kašičica soli
400 gr. domaćeg kravljeg sira( može i sitan sir iz prodavnice)

Pečene jabuke punjene krem sirom

Zima je vreme za kuvano vino, medenjake, pečene jabuke, cimet...Ovaj recept je modernizovana verzija tufahija. Fil za jabuke je jedna verzija cheesecake. Tako je u jednom receptu spojeno tradicionalno i moderno.

Sastojci:

8  većih jabuka ( gala ili vaše omiljene)

300gr. krem sira ( koristila abc sir)

1/2 kisele pavlake

2 jaja

2/3 šolje (od 2dl) šećera

1 kašičica ekstrakta vanile

Prelivi:

100gr. speculaas keksa

cimet

100gr. maslaca

50gr. pečenih lešnika

4 kašike šećera

100ml. slatke pavlake

Držite li sve konce u rukama?

Ja sam pletilja.. Sve konce života držim u rukama, čvrsto, da ne ispustim. Krpim, sastavljam, vežem kraj sa krajem. Samo da ne bude rupa i poderotina. Ne vidim da su mi sa godinama ruke sve punije. Konci se zamrsili i boje se pomešale.. Do kraja svojih granica se trudim da ih raspetljam, da zakrpim rupe, da ispeglam.

Glatko i savršeno.

Niko mi nije rekao da savršeno ne postoji.

Tapšali su me i hvalili, pa mi i njihove konce gurali u ruke.. A ja? Gušila se u hrpi ali prihvatala. Svoje vreme trošila na njihove rupe i zakrpe.. Samo da bude celo i savršeno..Niko mi nije rekao da ne postoji savršeno..

Borila sam se da zakrpim, da spojiim, da ispeglam.. Zakrpa sve više i mojih i tuđih. Vire konci, sve hoće da se ospe. Ja ne dam.

Niko mi nije rekao da pustim.

O prvom razredu iz ugla jedne mame

Svog prvog razreda se sećam kroz nekoliko slika. Sećam se da sam jedva zaspala od uzbuđenja pred prvi školski dan. Sećam se učitelja koji je bio krupan čovek sa visokim zaliscima, puloverom koji je nosio čak i leti preko majice, i malim crnim kišobranom u ruci. U prvom razredu sam pala na školskim stepenicama i rasekla čelo baš kod slova "r", tako da su me flekice od krvi u svesci cele godine podsećale na taj pad. Sneg je bio veliki te zime pa smo se sankali na svakom velikom odmoru na nizbrdici pored sveštenikove kuće, bez skafandera i današnje protivzimske opreme. Rekla bih sa distance od preko trideset godina, sasvim običan i normalan prvi razred.

Sada sam doživela prvi razred na drugačiji način, kao majka prvaka, i to dva prvaka. Preživela je možda bolja reč. Mislim da se još nisam naspavala i odmorila od pelena i pasirane hrane a sat zvoni da ih spremam za školu. Taj prvi dan u školi je bio čudan i nisam ni probala da ga podelim na papiru, morala sam da ga u miru emotivno pregrmim. Ja sam od onih majki kojima je najlakše zaplakati. O tome sam pisala ovde dok smo bili još u vrtiću.