O palcu i lepoti

Svi ponekad čitamo one smešne statuse na facebooku. Duhoviti su i nasmeju me. Da li zato što se prepoznam u njima ili zato što prepoznam neke druge? Skoro pročitah jedan i umesto osmeha, potpuno drugačija osećanja.

Tek što mi zaigra osmeh, izbrisa ga munjevita misao. To je tačno, poražavajuće je ali je tačno. Palac je postao mnogo važan, krucijalan i za mnoge odlučujući faktor životnog uspeha. Da, palac. U ovom slučaju onaj na nozi. Kome je bitno lice, duša, pamet ako je palac ružan. Kako se neko drznuo da sa takvim palcem obuje sandale i sve sablazni svojom pojavom. To bi u čizmu trebalo okovati da ne plaši te lepe i savršene ljude okolo. Živimo u vremenu kada je kult lepote postavljen na najviše mesto. Nisu više bitne reči, misli, postupci.. Sada su bitni palčevi, nosevi, uši, nokti, obrve, trepavice.. Čovek je rasparčan i gleda se deo po deo, šnicla po šnicla. Ono što nas je izdvojilo od ostalih vrsta sada nije važno. Svedeni smo na nivo orhideje ili detlića. Um polako gubi bitku.

izvor: Wikipedia

Ideal lepote se stalno menjao kroz vekove. Setimo se aristokratije koja je izbeljivala svoje lice puderima  a danas se devojke po solarijumima peku da bi bile što tamnije po cenu da naruše zdravlje svoje kože. Šta bi današnje tinejdžerke rekle za Mona Lizu ili Botičelijevu Veneru?!....Debele su!

Za par decenija, ili možda i pre, ideal lepote će biti nešto što je danas nezamislivo ali ono što se neće promeniti ni za milion godina je činjenica da se niko ne zaljubljuje u palac, već u ženu. Niti se neko udaje za uši već za muškarca. Kafu ne pijete sa japanskim obrvama već sa najboljom drugaricom kojoj obrve mogu da se menjaju svaki dan ali energija i lepota duše je nešto što nas privlači ka toj osobi. Zato vam je ona prijateljica.

Da li neko ima pravo da nešto tako kompleksno kao što je čovek koga je priroda stvarala i usavršavala hiljadama godina svede na palac, prišije etiketu, ponizi i odbaci. Niko nema to pravo ali mnogi to sebi daju za pravo, pa zaboga oni imaju ružan palac. Arogantno i nadmeno povređuju neko drugo biće, svodeći sve što ono jeste ili nije na palac na nozi. I ako posvetite makar samo par sekundi svog vremena razmišljanju o nečijem palcu i njegovoj estetici, izgubili ste nepovratno trenutke u kojima ste mogli da doživite ili naučite mnogo upoznajući osobu a ne njene ekstremitete. A možda ovi posmatrači i ne mogu shvatiti koliko je lepote u nesavršenosti jer su kada je Bog delio pamet, oni dobili savršen palac.