среда, 09. новембар 2016.

TV emisije kao trovači duše

Večernja idila... Nedelja, deca okupana, uspavana, potpuna  tišina i sada mogu mirno da se posvetim sebi. Pegla u ruke i borba sa brdom veša. To je već neki moj ritual. Dok peglam ne mogu da pratim film pa uvek tražim neku emisiju koju mogu da slušam i komentarišem u oblak pare jer nema ko drugi da me sluša. Već nekoliko nedelja za redom ista scena. Ja naoštrena na peglu virim preko gomile veša, vrtim kanale i ne mogu da nađem normalnu televizijsku emisiju da gledam, tačnije da slušam, što znači da pretražujem domaće kanale. Većina ljudi je baš tada kući sprema se fizički i psihički za ponedeljak a ako nije na društvenim mrežama onda je ispred malih ekrana, gleda i šta ima da vidi?

Ja sam tu emisiju nazvala trovači duše. Tema emisije se smenjuju iz nedelje u nedelju od silovanja i smrti dece, fizičkog i psihičkog nasilja nad ženama i decom, ubistava.... Ne znam da li postoje izopačenije stvari koje mogu biti tema jedne televizijske emisije. Takve stvari ne treba gurati pod tepih i praviti se da ne postoje ali da li su na pravi  način prikazane to nije pitanje za mene, prosečnog gledaoca. Postoje valjda neki stručni ljudi koji su neke škole završili i tamo naučili kako treba da izgleda jedna večernja emisija namenjena prosečnom srpskom gledaocu. To što su oni smislili za nedelju veče koja je po statistikama vodeći termin za samoubistva može samo da tu statistiku vine u nebesa.

Nije problem emisije tema jer se o tim temama mora govoriti a problem rasturiti na najsitnije delove i pokušati da se od nekih stručnih ljudi dobiju smernice kako da se takve stvari više ne događaju. Problem je kada emisija lagano sklizne niz ivicu dobrog ukusa i kada se bizarni detalji i najintimnija osećanja žrtava i njihovih srodnika koriste zbog rejtinga. Tada se žrtve navode da direktno pred kamerama ponovo preživljavaju svoju golgotu i nesreću da bi to izazvalo suze neke žene koja mirno pegla veš u svojoj porodičnoj idili. I plače ta žena i plaču verovatno mnogi koje će sutradan pričati o svojim suzama sa kolegama, komšinicama, poznanicima. Urednici uz jutarnju kafu zadovoljno će gledati rejting emisije. A šta je sa glavnim likovima televizijske drame? Vraćaju se svojoj tuzi i zaboravu jer ih već sledeće nedelje menjaju novi tragičari.

Ne znam kako te emisije treba da izgledaju ali ovako znam da ne treba i hvala pronalazaču daljinskog upravljača koji mi je omogućio da onog trenutka kada moja svest kaže da to nije normalno, pređem na neku emisiju o kuvanju. Možda baš odatle tolika popularnost tv kanala namenjenih kulinarstvu. Nije to moj beg od realnosti već od banalizovanja surove stvarnosti. Pokušaj da se spase ono malo duše što nam je preostalo, a što crnilo svakodnevice preti da prekrije, otruje i pretvori u bezličnu rijaliti masu gladnu novih šokantnih događaja. Patnja je postala široko upotrebljena i zloupotrebljena u televizijske i novinske svrhe zarad boljeg tiraža i veće gledanosti. Biram da ne gledam jer tuđu bol poštujem i ne koristim je da obogatim svoja dnevna dešavanja.



4 коментара:

  1. E drugarice moja, nekada barem po rečima starijih od mene, nije nam reačnost bila toliko surova I mračna. E sad to je jedan pogled, drugi moj lični je da nije ni sad realnost toliko surova I mračna, već smo mi postali zavisni od TV-a I sedenja u kući, pa nam realnost postaje ono što vidimo na TV-u dok retko ko izadje napolje ili ode u prirodu da okusi I onaj lepši deo realnosti.

    ОдговориИзбриши
  2. Hvala Predraze na komentaru. Dugo sam razmisljala o tom pravcu da su razni mediji koji nas bombarduju informacijama zbog povecanja svoje gledanosti, slusanosti i citanosti doprineli slici da zivimo u tragicnom vremenu.Nadam se da je to i da nije nista strasnije nego sto je bilo ali nisam sigurna.

    ОдговориИзбриши
  3. @Obična priča-Kada sam pre mesec dana razgovarao sa jednim kolegom na temu ,,otkud toliko takvih pojava odjenom'' on mi je rekao da ih je oduvek I bilo, samo se na to nije toliko obraćala pažnja. Da nam truju dušu, truju nam, ja sam upravo to ukucao na netu ,,trovači duša'', jer sam se lično uverio u to. Na žalost, nisu samo mediji trovači duša, najčešće su I ljudi u našoj okolini, oni sa kojima idemo na posao I u školu ili ih srećemo na ulici ti koji nas truju. Takodje lično sam iskusio kakve posledice mogu da proizvedu Holivudski filmovi sa svojom političkom porukom kada ih gleda mlada osoba neupućena u stvari tog tipa.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Slažem se da su ljudi iz okruženja koji šire negativnu energiju vrlo toksični za naše duše.Filmovi su tek priča za sebe.

      Избриши