петак, 31. август 2018.

O prvom razredu iz ugla jedne mame

Svog prvog razreda se sećam kroz nekoliko slika. Sećam se da sam jedva zaspala od uzbuđenja pred prvi školski dan. Sećam se učitelja koji je bio krupan čovek sa visokim zaliscima, puloverom koji je nosio čak i leti preko majice, i malim crnim kišobranom u ruci. U prvom razredu sam pala na školskim stepenicama i rasekla čelo baš kod slova "r", tako da su me flekice od krvi u svesci cele godine podsećale na taj pad. Sneg je bio veliki te zime pa smo se sankali na svakom velikom odmoru na nizbrdici pored sveštenikove kuće, bez skafandera i današnje protivzimske opreme. Rekla bih sa distance od preko trideset godina, sasvim običan i normalan prvi razred.


Sada sam doživela prvi razred na drugačiji način, kao majka prvaka, i to dva prvaka. Preživela je možda bolja reč. Mislim da se još nisam naspavala i odmorila od pelena i pasirane hrane a sat zvoni da ih spremam za školu. Taj prvi dan u školi je bio čudan i nisam ni probala da ga podelim na papiru, morala sam da ga u miru emotivno pregrmim. Ja sam od onih majki kojima je najlakše zaplakati. O tome sam pisala ovde dok smo bili još u vrtiću.

уторак, 12. јун 2018.

Jedan dan u Temišvaru

Trg ujedinjenja
Pri samom pomenu putovanja u Temišvar, svi su bili malo začuđeni. Rumunija se kod nas povezuje sa siromaštvom i po toj logici nema je na turističkim mapama. Ostaci te socijalističke Rumunije vide se odmah po prelasku granice na prelazu Vatin. Zgrade pored puta su svedoci teškog perioda kroz koji je prošla ova zemlja. Dok mi razledamo banatsku ravnicu koja se prostire sve do Temišvara, turistički vodič nas upoznaje sa nekim zanimljivostima o gradu i državi Rumuniji. Već tada shvatam da je ipak jedan vrlo zanimljiv izlet pred nama. 
Zgrada Eparhije temišvarske


Temišvar je grad sa 400.000 stanovnika i vrlo zanimljivom istorijom koja se vidi na svakom korak. Teška vremena su iza njih i oni sada grabe napred. Kroz grad protiče Begej ali ime ipak nosi po Tamišu koji protiče nedaleko od grada. Tamiš je nekad proticao kroz grad ali je zbog poplava vremenom promenjen tok i sada centar grada krasi Begej. Obala je uređena i celom dužinom kroz centar su šetališta i parkovi. Parkovi su obeležje grada kao i arhitektura iz doba vladavine Habzburške monarhije zbog čega ga još zovu i Mali Beč.

понедељак, 28. мај 2018.

Lagana voćna torta sa jagodama



Kada stignu jagode i pijace počnu da mirišu na njih, samo čekam priliku da smislim neki brz recept za tortu. Ovaj recept je nastao kao kombinacija mojih omiljenih slatkiša: piškota i puslica.
Kada im se pridruže i jagode, nastaje prava sočna čarolija. I zato dok još ima jagoda, obradujte čulo ukusa ovom poslasticom.



Sastojci:

2 pakovanja piškota ili jedno veliko (u Maxiju imaju Premia piškote sa kakaom i deluju dekorativno)
0,75l. mleka
200gr.šećera
2 pudinga od vanila
200gr. maslaca
0,2l. slatke pavlake
1 kisela pavlaka
100gr. šećera u prahu
1kg. jagoda
200gr. gotovih puslica

понедељак, 07. мај 2018.

Pravite li rang-listu prijatelja?


Svako od nas ima omiljene pesme, filmove, knjige, serije i tako pravi rang-liste omiljenog ovog i onog. Jedna od najvažnijih rang-listi je lista ljudi koji nas okružuju. Ne mislim na porodicu već na one koji su sami izabrali da budu deo našeg života. Kada malo prevrnemo po sećanju shvatimo koliko je ljudi do sada bilo ili je još uvek deo našeg života. Svako od njih ima drugačiju ulogu i značaj u našem životu. Nesvesno ih poredimo praveći nezvaničnu rang-listu. Ta naša lista se stalno menja. Za neke smo mislili da ćemo biti prijatelji za ceo život a sada ne znamo ni gde su, ni šta rade. Neki su tu od kada znamo za sebe, od detinjstva, vrtića, čvrsto se drže i ne daju svoje mesto drugome.

Zašto je to tako? Koliko imamo takvih prijatelja? Malo. A kako znamo da li je nešto malo ili mnogo? Malo je ako nam treba još.. Ali ako su to pravi prijatelji oni popunjavaju ceo naš životni prostor, ceo svemir. Onda nema praznine i nije ih malo već je dovoljno. Tako na njih i gledajte, kao na delić u slagalici. Jer su vas oni složili u jedinstvenu celinu drugačiju od svih drugih, neponovljivu i jedinstvenu. Budite im zahvalni što se tako grčevito drže na vašoj listi i opstaju u svim okolnostima i promenama. Kako da im pokažete zahvalnost? Tako što ćete i vi opstajati godinama na njihovoj rang- listi.

субота, 24. март 2018.

Kada je vreme da prikočiš?

U razgovoru sa  prijateljicom nabrajam joj kako sam stalno u nekim obavezama, zvanično ne radim, ali me posao oko troje dece i organizacije svih svakodnevnih obaveza ostavlja bez malo slobodnog vremena za sebe. Umorna i pod stresom divim se svim majkama koje pored toga još jure na posao od 9 do 5. A ona, kao prava prijateljica, pita me potpuno očekivano mojoj kuknjavi: Kada si poslednji put bila rasterećana?
Gledam ja nju malo čudnjikavo a ona da mi pomogne nastavi: Znaš onaj trenutak kad ne misliš ni o čemu? Kad se osećaš rasterećeno i lagano kao da bi mogla da poletiš?
Što ona više objašnjava meni knedla sve veća u grlu. Kolutam očima i razmišljam ali nema nikakve slike. Prazno sve. Ničega se ne sećam. Malo mi već postaje čudno da ne mogu da se setim ipak je rano za demenciju.  Ona njenim blaženim tonom nastavlja: Seti se kad si bila bezbrižna, neki trenutak, neka slika....
Zabagovala sam. Mislim se, ako nastavi dobiću napad panike. Ali kao spas bljesnu slika. Egipat.
Bendžamin

Oktobar u Egiptu je prelep. Dani topli ali prijatno topli. Nije zagušljivo ni sparno. Takve večeri nisam osetila na drugim morima. Kao da ti topao vazduh mazi kožu. Ja na ležaljci pod bendžaminom, do tada nisam znala da taj benžamin može biti pravo drvo, u kupaćem kostimu. Deset kilograma mršavija, mačka bre, a mislila sam kako sam debela.. Gledam u more, toplo kao ni jedno i prozirno do zrna peska. Miris soli, parče neba i ništa više. Mislim se, to je taj moj trenutak potpune opuštenosti! Egipat! Eto je slika! Sad pokušavam da se setim kad je to bilo. Pa da 2007. godine!

E sad me lupi novi šamar! 10 godina je prošlo od tada a ja se ne sećam nijednog trenutka opuštentenosti u tih 10 godina. Da li je moguće da sam više od deset godina bila pod stresom i u grču? Opterećena i napeta? Moguće ali zabrinjavajuće.

субота, 17. март 2018.

Vizuelne bajke Ksenije Pašić


XeniArt
Sve češće razmišljam kako se neki događaji u našem životu ne dešavaju slučajno. Ne znam kojom  kosmičkom silom pogurano se to dešava ali se pitam šta bi bilo da se nešto desilo nekoliko minuta, sati, dana, godina ranije ili kasnije?  U kom pravcu bi se život odvijao? A onda se pitam da li obraćamo pažnju na ljude koji nam ulaze u život i šta nam sa sobom donose i odnose? Svako od njih je doneo ili odneo nešto iz našeg života. E, tako je ta kosmička sila jednog dana u Zemunu, ukrstila moje i puteve jedne neobične žene, umetnice, akademske grafičarke Ksenije Pašić. Ne umem da objasnim zašto smo se taj dan prepoznale među sto ljudi ali smo jedna drugoj lagano ušle u život.

Zanimljivo je da je naše poznanstvo još spontanije počelo da se razvija i tako sam ja prvi put upoznala pravu likovnu umetnicu. Iskreno, na prvi pogled ne bih pogodila da se time bavi. Njena jednostavnost i neposrednost su me zavarale ali su mi kasnije, kada sam upoznala njena dela, pomogle da sklopim slagalicu.
xenia-artgallery

Ksenija je odabrala da lepotu umetnosti prikaže na teži način, grafikom. Diplomirala je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu na odseku grafika u klasi profesora Živka Đaka. Još kao studentkinja izlagala je svoja dela u Beogradu na IX Bijenalu jugoslovenske studentske grafike. Od 2000.godine član je Saveza udruženja likovnih umetnika Vojvodine (SULUV). Život i želja da njena umetnost pređe granice naše zemlje vode je u Pariz. Tamo je živela i radila dve godine. Za to vreme usavršila je tehniku slikanja na svili i tkanini. Imala je jednu grupnu i jednu samostalnu izložbu 2005. godine u Parizu. Postaje član likovne asocijacije LES CERCLES D*ARTS i član likovnog udruženja LA MAISON DES ARTISTES. Vraća se u Srbiju i donosi odluku da svoje znanje podeli sa drugima. Počinje da radi kao profesor likovnog vaspitanja u školi u rodnom Bečeju.

субота, 24. фебруар 2018.

Prolećne rolnice

Ovaj recept odavno planiram da podelim sa vama. Počeo je post i to je još jedan razlog više da uživate u rolnicama. Prvo smo se oduševili suprug i ja  a onda su se pridružila deca. Sada svaki put kada pravim neku pitu sa korama, ja ostavim nekoliko komada sa strane i eto brze večere.

Sastojci:

  • kore za pitu
  • smrznuto povrće po vašem izboru (meksička, kineska ili mediteranska mešavina)
  • so
  • ulje
  • senf
  • med
  • balzamiko sirće





Priprema:

Jednu koru za pitu presečete na 4 dela tako da dobijete 4 pravougaonika kao na slici br.1. Od jedne kore dobijete 4 rolnice.
slika br.1
Na dobijeni pravougaonik stavite kašiku smrznutog povrća ( nemojte ga odmrzavati pre) koje najviše volite i malo posolite. Uvijete kao sarmu (slika br. 2 i 3.) i paketić ostavite sa strane i tako dok ne napravite sve rolnice.
slika br.2

slika br.3