Od sociologije do varjače

U kući vanredna situacija, sve se riba, premešta, briše, pere. Ruke su mi kao šmirgla, ni u kantu kreme da ih potopim neće se oporaviti. A kada se završe higijensko manuelni poslovi dolazi na red spremanje hrane. Mesi, savijaj, razvijaj, peci, seci, aranžiraj, dekoriši kao da spremam obrok za puk vojske a ne za slavu. Pa na kraju upristoji sebe i decu koliko možeš, proveri da suprug nije obukao dve različite čarape, stavi osmeh na lice kao da si se vratila sa Maldiva i spremno dočekaj goste.

U svom ovom opštem kulinarsko higijenskom rasulu setim se dana kada sam studirala. Beše to u prošlom veku, već se i zaboravilo ali negde iz malog mozga dođe rečenica profesora sociologije. Možda bi psiholozi mogli da objasne ovaj bljesak u mom umu ali ja mislim da je uzrokovan predoziranjem sredstvima za čišćenje. Elem, na predavanju je uvek bilo više devojaka nego muškaraca i profesor se, ne sećam se čim izazvan, zapita onako filozofski šta mi žene tražimo da studiramo kad nam ne gine kujna, varjača i ajvar. Mislim da to sada ne bi izgovorio ni u ludilu jer bi pre nego što bi završio rečenicu to već bilo na you tube, društvenim mrežama, portalima...a pre dvadeset godina to je ostalo u jednom amfiteatru i prepričavalo se još par dana u ćoškovima fakulteta. Šokirana je blaga reč da opiše kako sam se tada osećala. Kao da neko gazi po mom radu, trudu i snovima. Pitala sam se da li to isto misli o svojoj ženi ili ćerki. Možda  je hteo samo da vidi našu reakciju, ne znam, ali to sada nije ni bitno.

Dok sam peglala treću mašinu veša slatko sam se smejala svojim tadašnjim razmišljanjima. Njegove reči jesu ponižavajuće za žene ali ih ja danas drugačije čujem. Možda sam evoluirala ili naučila da reagujem tj. ne reagujem. Pa ja to radim već godinama i pored završenog fakulteta, pa ja i jesam domaćica, kuvam i provodim vreme u kuhinji ali ne osećam se manje vrednom zbog toga već uživam. Još ne spremam ajvar ali i to planiram kad steknem još malo kulinarskog iskustva. Skoro sve žene završe po nekad u kuhinji, bar da sebi, njemu ili deci naprave palačinke ili kolač. Važno je da se dobro osećate dok to radite a ako ne volite bežite iz kuhinje i to je u redu. Svojoj ćerki želim da bude srećna sa fakultetom ili bez njega ali i da bude domaćica. Neće time biti oduševljena u pubertetu ali će evoluirati kao i ja i osetiti neizmernu radost kada joj zamiriše pita sa višnjama iz rerne. Danas me one reči ne bi uvredile već slatko nasmejale jer sam odlučila da budem b(l)ogovska domaćica.