Posna slasna torta

Kako je vreme posta i posnih slava, stalno tražim neke zanimljive recepte koje bi mogla da probam. Pre nekoliko godina pronašla sam ovaj recept i malo ga modifikovala tako da je redovan slatkiš na stolu u toku posta.

KORA I
300g mlevenog posnog keksa
250g posnog margarina
100g prah šećera
sok od jedne ceđene pomorandže

Razmekšali margarin umutiti sa prah šećerom, kada masa postane homogena dodati keks i sok od pomorandže. Sve dobro sjediniti najbolje rukom i preručiti u okrugli kalup sa obručem ( za čiz kejk). Kalup prethodno namazati sa malo margarina i keks ravnomerno rasporediti pa staviti u frižider da se stegne.

FIL:                                                                                            

6dl mleka od soje, pirinča ili nekog drugog posnog mleka.
2 pudinga od vanile
10 kašika kristal šećera
vanilin šećer
200g margarina
100g posne čokolade
100g prah šećera

Mleko se može koristiti u prahu i tada se može napraviti prema uputstvu sa kutije ili koristite gotovo mleko. 5 dl mleka staviti da provri sa deset kašika kristal šećera a pudinge razmutiti u 1 dl hladnog mleka. Kada mleko provri skloniti sa šporeta i umešati puding a onda vratiti i kuvati još 5 minuta na manjoj temperaturi mešajući. Ostaviti da se ohladi i kada je hladno sastaviti sa margarinom koji je umućen sa prah šećerom i vanilin šećerom. Dobijeni fil podelite na dva dela. Jedan deo ostaje žut a u drugi dodajte otopljenu čokoladu.

KORA II
200g posnog keksa po vašem izboru plazma ili neki drugi. Ja sam koristila Speculus
1dl vode
2 kašike šećera
može i aroma ruma ko voli

Keks provući kroz zašećerenu vodu pre slaganja                                 

GLAZURA: 100g čokolade rastopiti sa 50g margarina

Tortu filovati sledećim redom, kora od mlevenog keksa, žuti fil, kora od keksa, fil sa čokoladom i na kraju glazura. Ostaviti u frižider da se stegne i obruč skinuti pred služenje.

Od sociologije do varjače

U kući vanredna situacija, sve se riba, premešta, briše, pere. Ruke su mi kao šmirgla, ni u kantu kreme da ih potopim neće se oporaviti. A kada se završe higijensko manuelni poslovi dolazi na red spremanje hrane. Mesi, savijaj, razvijaj, peci, seci, aranžiraj, dekoriši kao da spremam obrok za puk vojske a ne za slavu. Pa na kraju upristoji sebe i decu koliko možeš, proveri da suprug nije obukao dve različite čarape, stavi osmeh na lice kao da si se vratila sa Maldiva i spremno dočekaj goste.

U svom ovom opštem kulinarsko higijenskom rasulu setim se dana kada sam studirala. Beše to u prošlom veku, već se i zaboravilo ali negde iz malog mozga dođe rečenica profesora sociologije. Možda bi psiholozi mogli da objasne ovaj bljesak u mom umu ali ja mislim da je uzrokovan predoziranjem sredstvima za čišćenje. Elem, na predavanju je uvek bilo više devojaka nego muškaraca i profesor se, ne sećam se čim izazvan, zapita onako filozofski šta mi žene tražimo da studiramo kad nam ne gine kujna, varjača i ajvar. Mislim da to sada ne bi izgovorio ni u ludilu jer bi pre nego što bi završio rečenicu to već bilo na you tube, društvenim mrežama, portalima...a pre dvadeset godina to je ostalo u jednom amfiteatru i prepričavalo se još par dana u ćoškovima fakulteta. Šokirana je blaga reč da opiše kako sam se tada osećala. Kao da neko gazi po mom radu, trudu i snovima. Pitala sam se da li to isto misli o svojoj ženi ili ćerki. Možda  je hteo samo da vidi našu reakciju, ne znam, ali to sada nije ni bitno.

Dok sam peglala treću mašinu veša slatko sam se smejala svojim tadašnjim razmišljanjima. Njegove reči jesu ponižavajuće za žene ali ih ja danas drugačije čujem. Možda sam evoluirala ili naučila da reagujem tj. ne reagujem. Pa ja to radim već godinama i pored završenog fakulteta, pa ja i jesam domaćica, kuvam i provodim vreme u kuhinji ali ne osećam se manje vrednom zbog toga već uživam. Još ne spremam ajvar ali i to planiram kad steknem još malo kulinarskog iskustva. Skoro sve žene završe po nekad u kuhinji, bar da sebi, njemu ili deci naprave palačinke ili kolač. Važno je da se dobro osećate dok to radite a ako ne volite bežite iz kuhinje i to je u redu. Svojoj ćerki želim da bude srećna sa fakultetom ili bez njega ali i da bude domaćica. Neće time biti oduševljena u pubertetu ali će evoluirati kao i ja i osetiti neizmernu radost kada joj zamiriše pita sa višnjama iz rerne. Danas me one reči ne bi uvredile već slatko nasmejale jer sam odlučila da budem b(l)ogovska domaćica.