Oglas za posao

Mnogi od nas muku muče kako da nađu novi posao ili prvi posao ili bilo kakav posao. Gde ćeš prvo po rešenje nego na internet. Kad tamo možeš da nađeš kako da izbaciš kamen iz bubrega, posadiš avokado ili smršaš deset kilograma za tri dana, sigurno ćeš i posao da nađeš. Prvo naravno treba pogledati oglase, poslati cv, propratno pismo, uverenje da nisi osuđivan, zubni karton, natalnu kartu i rodoslov do sedmog kolena unazad. Mnogi pogreše već na prvom koraku a to je kako čitaju oglase za posao. Nije to baš sve kako piše, ima tu metafore, alegorije, slovenske antiteze i sigurno još mnogo stilskih figura ali se srednja škola odavno završila pa se i zaboravilo. Pokušaću da vas naučim kako da oglas prevedete na maternji jezik i savladate prvu prepreku ka tom nedostižnom cilju zvanom posao.

Prvo kada otvorite oglas nemojte da se iznenadite ako je na engleskom jeziku. To je prirodno jer i ako srpska firma traži radnike u Londonu, logično je da oglas za posao bude na srpskom da ga svi Englezi razumeju. Buduće radno mesto nije u Londonu, možda nije ni u Beogradu a plata nije kao u Engleskoj. Ako gledamo platu oglas bolje da je na makedonskom ili albanskom.

Drugo je obično kratko upoznavanje sa budućim poslodavcem iz snova jer to kako je opisana kompanija više liči na naučnu fantastiku nego na firmu koja posluje u Srbiji. To je ono što se oduvek želeli, mogućnosti, tim, usavršavanje. Opis posla koji ćete raditi čista pesma, ptičice, cveće, atmosfera...Hiperbola dragi moji, ništa drugo!

Treće, četvrto i peto to je ono što oni traže od vas. Traže sve, kvalifikacije, odgovornost, veštine, lične karakteristike. Kvalifikacije znače: sve diplome koje imate od srednje i više škole, fakulteta, kursa engleskog jezika, nemačkog, italijanskog, španskog a posebnu prednost može imati neki egzotični jezik kao što je esperanto, vozačka dozvola b, c, d, e, f, g, kategorije, završen kurs manekenstva ili bar krojenja i šivenja. Borilačke veštine preskočite osim ako to nije navedeno u opisu posla. Nikad dovoljno kvalifikacija.

Vi ste odgovorni za sve, za prodaju, za finansije, za izveštaje, za kuvanje kafe, za gužvu u saobraćaju, za naplatu, za sporazum o pridruživanju EU, za ladan burek, za nizak tunel.....Da bi ispunili sve snove vašeg budućeg poslodavca morati biti vešti u komunikaciji, otvoreni za nova znanja, spremni za rad u timu i samostalno i ono što je najvažnije, za rad pod pritiskom i u dinamičnom okruženju. Pa kad prevedemo to zvuči otprilike ovako: ćutke primaš naređenja, pričaš samo kada te pitaju, bez pogovora prihvataš sve seminare i obuke po dragoj nam zemlji, potegneš za druge kada se oni izvlače jer je tim važan a ne ti kao pojedinac a najvažniji je rezultat, daješ predloge i ideje koje će kasnije tvoj šef da razradi u PowerPoint prezentaciji i predstavi kao svoje, prihvataš svaki novi zadatak i ako nisi završio prethodni a rok za završetak je juče. Moraš da budeš sposoban da se javljaš na telefon, pišeš email, fotokopiraš sve u isto vreme. Samo vam liči na troglavu aždaju ali to je potpuno prirodno.

Ako ispunjavaš sve gore navedeno onda dolaziš do onog tebi najvažnijeg dela a to je ono što ćeš ti da dobiješ ako pronađeš Sveti Gral zvani posao. Gle čuda to je jedva pomenuto na kraju oglasa pa  ako niste pali u nesvest čitajući šta od vas traže možda uspete da dođete do ovog sažetog epiloga zvanog adekvatna zarada. Adekvatna čemu? Stimulativna plata je još gora opcija jer će da vas uslove raznim targetima, budžetima pa možda u nekom mesecu ubodete tu stimulaciju ali bolje da na to ne računate u početku.

Sve ovo navedeno ne važi ako konkurišete za posao u državnoj firmi. Morate znati da je tada presudan faktor "znam čoveka", iz stranke, upravnog odbora, direktora, servirku, sekretaricu, poslanika, člana opštinskog odbora, tetku, strinu, nećaka....Kvalifikacije nisu problem, problem je da ste obično prekvalifikovani u odnosu na nadređene.

Nije to tako teško kao što izgleda ali vam uvek ostaje da se dobro udate ako ste ženskog pola a ako ste muškarac pa ni to nije strašno možete pokrenuti neki sopstveni biznis, preskočiti ovaj stresni momenat i zameniti lakši problem težim.

Kafa sa ratlukom

Retko gde možete popiti domaću ili tursku kafu. Sad smo deo Evrope i sveta i pijemo razna espresa, kapućina i nes kafe. Ja volim domaću kafu pa još kad je dobijem sa ratlukom. Malo je kafana i kafića gde još možete da je pijete, ali to su prava mesta gde niste došli da pokažete frizuru, nokte, sandale, tašnu.. već da uživate u kafi, drugima ili sebi. U tim malim oazama urbanog života vreme je stalo i bori se da ne krene dalje.

Sedim pod lipom u jednoj takvoj, gledam ljude i pišem. Prolaze, žure, vuku kese i nose brige. Poneko se kreće sa osmehom na licu ali je malo takvih. Zaboravili smo

da se smejemo i da uživamo u kafi. Jer kafa je to, trenutak, odmor, priča sa samim sobom. Dok je pijem, razgovaram sa mojim drugim ja, moram da ispričam sebi sve ono što nisam nikom drugom  a ponekad se i posvađamo. Uvek nađemo vremena za druge a nikad za sebe, možda zato jer je najteže slušati sebe i priznati sebi istinu. Ima i drugih sa kojima volim da pijem kafu ali ih je malo jer je malo onih koji slušaju. Treba čuti i ono što se ne izgovori a to je dar. Nekad slušam druge kako pričaju dok piju kafu, čavrljaju opušteno i ne znaju da još neko iz prikrajka pije kafu sa njima. Ne interesuju me njihove reči već uživam u njihovom trenutku, gledam lica jer ona govore više od reči, ponekad progutam knedlu malo zasuzim ali tu je ratluk da sve to lakše progutam i vrati me u moj svet. Nije nekad bolje ni u mom svetu. Misli se roje, mešaju, i boje svaki dan drugom bojom i drugačijim ukusom kafe.

Bitan je taj trenutak kada se isključite i povežete sa svojim mislima, kada se oslušnete, zastanete, odlučite i nastavite. Ako niste raspoloženi onda nađite još nekog ko se ne bi družio sa samim sobom i pobegnite zajedno u slatko čavrljanje i odmaranje duše, samo polako, malim gutljajima, da ne potrošite prebrzo taj trenutak.