Olimpijada je u toku, samo se priča o medaljama, jure termini kada su naši sportisti na terenu ali za nas roditelje ovo se svodi na beše nekad. Elem, počne prenos ti pred televizor a deca zuje, vrte se, skaču, viču i baš ih briga da li je finale u kajaku. Kad bolje razmislim pa i nije tako bitno, možda ću oko ponoći kad svi spavaju da ispratim u nekim vestima kakav je bio dan u Riju.
Ali kada se Olimpijada poklopi sa odvikavanjem od dragih nam Pampers pelena e onda šou počinje u pravom smislu. Dragi roditelji, ko još nije prošao ovaj period obeležavanja teritorije od stane vašeg najdražeg čeda, teško da će steći pravu sliku iz mog pisanja. Kada prvi put skinete pelenu vašem potomku i obučete mu gaćice, šokirate se činjenicom da vaše dete piški svakih deset minuta. A što je još interesantnije baš ga briga za novi nameštaj, vaše stolice, krevete, prekrivače i pokrivače, piški se po celom stanu na svim mogućim i nemogućim mestima. Bešika ne može i ne sme da čeka.
I kada ste pomislili da više nemate snage i da nastavljate druženje sa još dražim nam Pampersom, beba pokazuje nošu i slatkim glasićem oglašava da želi da svoju fiziološku potrebu obavi na civilizovan način. Trčite po nošu brže nego Bolt, samo da stignete na vreme i molite se da je konačno shvatilo poentu vašeg neraskidivog odnosa sa nošom poslednjih dana. Sedi na noši potpuno opušteno i ne vidi razlog vašeg virkanja u istu i onda stiže taj dugo očekivani trenutak. Ustaje lagano i sa osmehom vas obaveštava da je piškila. Taj trenutak sreće jednog roditelja čije dete je naučilo tako veliku stvar, podiže ga na postolje i on spušta glavu da primi tu medalju roditeljstva.
Ne bih da kvarim ali noćno druženje sa Pampersom ostaje još neko vreme, do sledeće Olimpijade za koju tek treba da se pripremite.